Po kišnom jutru, u podsvesti su joj kretale misli o njegovom dolasku. Rado bi se sada vratila u krevet, ali, po samoći samo misli lepo lutaju. Nije joj se dopala ideja, iako su kapljice simultano ulepšavale ritam njene pesme na telefonskoj aplikaciji. Više bi joj se od prvog gutljaja jutarnje kafe, dopao njegov nežni dodir. Poljubac je skoro mogla da oseti na rubu usana, no, umesto toga, javila joj se ideja o poslovnom početku nesrećne srede, za samo 60ak minuta. Ah, kako bi dan počeo bolje da se uspavala u njegovom zagrljaju. Najlepši početak dana.

Dalje ...

Никада нисам успео да дознам зашто су те ципеле добиле назив ''Кримке''. Било је то доба 1950-60-тих када се није много имало. Појавиле су се у ''Борову'', радњи са још увек европским каракером, који је вероватно потицао од порекла и оригиналног власника, највећег произвођача обуће ''Бата''. Радња је била достојанствено лоцирана у самом центру Београда, на раскрсници тадашње улице маршала Тита и кнеза Милоша, познатој као Лондон. Преко пута се налазила народна банка, на другом углу апотека, а на трећем хотел Лондон по коме је раскрсница и добила име (хотел је 1962 срушен и замењен зградом Привредне коморе Београда). Зграда у којој се налазила продавница је из 1928 и припадала је породици Димитријевић. Изузетан пример архитектуре Бограда из тог доба је био далеко познатији по продавници ципела која се налазила у њеном приземљу. У ''Борову'' се могла наћи обућа за сваку прилику – од гумених чизми до ципела са штиклом и патика за фискултуру. Дуги излози дуж обе улице су увек привлачили пролазнике. Улаз у радњу је био кроз велика дрвена врата која су била централно лоцирана. Увек су некако била отворена према центру раскрснице и позивала пролазнике да уђу унутра. Ваздух у радњи је увек мирисао на свежу гуму. Паркетни под изгажен од милиона купаца је шкрипао под ногама.

Dalje ...

Lako je voleti

Dalje ...

Stranice: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24