DUH POKOJNE PRABABE GINE

  Autor: Zeljka Basanovic Markovic
  Language: Srpski

Duh pokojne prababe Gine

Mnogi ljudi veruju u duhove.
Možda neće priznati kada ih pitate, ali u mraku, nekoj praznoj kući noću, na groblju ili u blizini gde je pokojnik, svi osete nekakvu jezu i veru da je duh sa njima.
Moja prababa je umrla od starosti u 105-oj godini, u svojoj kući, svom krevetu uz nas sve prisutne, jer smo to i očekivali.
U poslednjem trenutku nije htela nikako sveću da uzme u ruke a moja baka, njena ćerka Radinka uporno joj je gurala držeći svoju šaku preko njene.
Kod pravoslavaca je običaj takav, da se duša lakše ispusti.
Njoj se njena izgleda nije ispuštala.
Umrla je te noći i svi su ćutke verovali da će njen duh lebdeti tu još 40 dana dok se ne smiri.
Kada su je oblačili za sahranu ispustila je nekakav vazduh iz sebe i telo se skroz protreslo.
Bukvalno im je ispala iz ruku, od straha.U takvim situacijama duhova se svi plaše koliko god obrazovani ili ateisti bili.
Jedino je komšija Mile rekao umirujuće...
"Ne bojte se, mrtvi ne prde!"
Mi živi usrali smo se od straha.