Autor: ZekaBarni Language: Srpski
О њему се пуно причало, стално су кружиле гласине и где год ви прођете спомињаће се његово име. Испрва ништа нисам знао о њему, али како сам присуствовао многим разговорима то незнање се полако изгубило, растерала се сумаглица око његовог постојања.
Жене су вриштале за њим и сматрале га узвишеним бићем. Сламао је срца и газио по делићима не би ли и од те племените духовности направио обичан прах.
Божанствен глас, флексибилни, увежбани прсти, неодољива харизма и самим тим све што га чини недостижним.
Како сам ја боравио у једном ресторану, читао новине и пио кафу нека особа је гламурозно ушла и привукла све покледе који су се жарили према њему. Одмах сам знао да је то он, та легенда о којој сви причају. Он је изгледаo као дивља звер (у поцепаној, искасапљеној мајци са свих страна и подједнако одвратним панталонама), која је била спремна да се дочепа било чега да задиви своје љубитеље који су га пратили где год раскорачио. Па макар закашљао или кинуо верујем да би сви запљескали као да је урадио бог зна шта. Поред њега у пратњи је ишла млада, лепа девојка у дугој белој хаљини која је откривала разне делове њеног дивно усклађеног тела.
Љупко се приближавао свом резервисаном столу, ишао је према мени док сам сркао кафу и у секунди он ми интимно намигну као да га познајем годинама. Сео је до мене, где је као по норми џентлменски извукао дами столицу.
Дошаптавали су се, смејали, миловали по рукама и мрсили међусобно ноге кад је одједном одксочио са свог места и кренуо ка подијуму где су стојали инструменти. Тада се понудио клавирском хармоником, приближио микрофон и рекао.
- Ово је дело која сам ја искомпоновао једној лепотици што ме испуњава инспирацијама.- где је интересантно било то што није гледао у своју девојку већ биркао очима по ћошковима други плен. Тада је раширио прсте и кренуо благи инструментални соло. Убрзо је почео да пева са својим испољеним, широким гласом који је улепшао већ започету музику, па и да свира пратњу одскакујући руком горе-доле. Жене су се примицале столицама и покаткад зашкрипале њима занесене магијом, онда су устале и дошле пред њега. Чак би и понеки збуњени мушкарац исто урадио док су други осамљени посматрали куда њихове девојке иду. Изгледао је као сновиђење Тартинијевог ђавола само са хармоником у крилу. Публика се полако климала тамо-амо у ритму музике. Текст је био богат и оригиналан, дело хармонично па није ни чудо што су падале за њим као снежне, кристалне пахуљице са небеског свода. Чак се једна обезнанила и тим драматичним падом довукла послугу да је хладе мокрим убрусима. Када се наступ завршио извођач је био изгубљен у загрљајима његових обожаватељки.
Убудуће сам га често виђао само са увек другом пратњом.
Дан када сам схватио да је он рођен у Пандемонијуму јесте када сам презентовао прстен девојци за коју сам мислио да ће бити моја вереница. Он се нашао на истој локацији где и ја, видео мој акт и зашао пред микрофон.
- За овај предиван пар који су се управо заручили желим да отпевам нешто.- и његова злокобна магија је почела да делује. Моја вереница која је у моменту рекла ''Да'' била је привучена његовом шарму. Покушао сам да је одвучем и одведем негде другде држећи је за руке, али она се исцимала и побегла са њим. Пао сам на колена, загорчен знојио сам се као у паклу и размишљао како да се осветим.
Али како је време пролазило и ја полако заборављао све што се издогађало и најзад привикао на оно што ми је преостало, почео сам да живим нормално. Касније сам се истински заљубио и оженио, постао отац и најзад оматорио. Могу рећи да сам био срећан.
*
Једном приликом сам пролазио тргом и видео њега, ту некадашњу легенду испијеног и кошчатог лица како просјачи са својом хармоником. Да будем искрен једва сам га препознао. Било ми га је жао па сам извадио сићу из џепа која је звечала до тада и изручио му у картонску кутију која је стојала поред њега. Он ми је климнуо главом у знаку захвалности не престајући да вуче мех и притиска дирке, изгледа да ме се није сећао. Чак нисам ни био сигуран да ли је оно била милостиња или хладнокрвна освета.
То је био последњи пут да сам га видео.
* * *
Ocenite ovu kratku priču: