Autobus

  Autor: Tref
  Language: Srpski

Stajao sam na autobuskoj stanici. Bio je kraj decembra. Prokleto hladan dan. Sa perona 20 kretao je autobus za Kladovo, moj rodni grad. Bilo nas je oko stotinak, užasna gužva. Autobus je kasnio čitav sat, mučila nas je neizvesnost da li će uopšte i krenuti. Hladnoća mi se uvlačila u kosti, u sebi sam psovao i kajao se što sam uopšte krenuo na put. Posmatrajući promrzla i nervozna lica putnika, koji su sve sočnije psovali na račun prevoza, krajičkom oka spazio sam moju nekadašnju nastavnicu muzičkog. Bila je to predivna žena, zanosnih oblina, udata za jednog buržuja. Uvek smo se pitali šta jedna takva atraktivna žena traži u provincijskoj osnovnoj školi. Ali jedno je bilo sigurno - svi dečaci iz moje škole bili su zaljubljeni u nju. I sada, posle svoje četrdesete godine bila je veoma očuvana. Polako mi je prilazila kroz masu gnevnih putnika. Prišavši, potapšala me je po ramenu. Glumio sam iznenađenje, i dok smo se pozdravljali, kolena su mi zaklecala, nešto me je steglo u grudima, jedva sam disao.
- Šta radite? - zapitao sam glupo.
- Šta drugo? - rekla je setno. - Pevam u operi. Nisam ambiciozna kao ti.
I razgovor je krenuo. Ispitivala me je o poslu, bila je zadovoljna što sam se dobro snašao u velegradu.
Kada je autobus konačno stigao ... ne, nismo ušli, naprosto su nas uneli i spljeskali jedno uz drugo tako snažno da sam izgubio dah. I pored gužve uživao sam da slušam njen baršunasti glas. Pričala mi je o svom životu, pri tom se žalila da je muči samoća, muž joj je, zbog prirode posla, često bio dugo odsutan. Dece nisu imali. Valjda zanesena samo mogucnošću da se ispovedi, izgledalo je kao i da ne primećuje gužvu, ili joj barem nije smetala koliko i meni. Bunda joj je bila otkopčana. Bili smo priljubljeni, stomak o stomak, grudi o grudi. Njene velike, tvrde, možda suviše sapete dojke, grejale su mi pluća. Noga mi je upala među njene, butina mi je bila tačno na njenom međunožju, koje me je tako grejalo, da sam imao utisak da će mi progoreti farmerke. Ispod fine haljine sve se pokretalo. Osetih kako mi kita raste. Mislim da je i ona bila svesna mog nabreklog uda, koji se tačno namestio pritiskajući joj međunožje. Izgledalo mi je kao da me mami, da se još više nabija uz mene. Reših da ispunim svoj dečački san, ne znajući kakva će biti njena reakcija. Podigao sam polako suknju i tek što sam izvadio svoj uzdignuti ud, umalo se nisam onesvestio, jer ona uopšte nije imala gaćice. Samo zavesice pojasa za koje su bile pričvršćene čarape. Malo se pomakla, pa mi je uspravljena kara udarala između njenih butina. Više nisam razmišljao o njenoj reakciji, jedino do čega mi je stalo, bilo je da je pojebem po svaku cenu. Glavić mi je samo kliznuo među njene vlažne usmine. Tako toplu picu u životu nisam osetio. Ušao je ukoso, šireci je, ali nedovoljno zabijen. Nisam smeo prekidati njenu priču i zamoliti je da još malo raširi noge, bojeći se da će iluzija nestati. To što pristajem da budem njen slušalac, bio je uslov pod kojim mi dopušta taj ulazak u nju. Jeste li ikad probali to činiti kradom u autobusu? Jezivo je kad tucanje ne zavisi od vlastite voije, već od treskanja autobusa po neravninama. Kurac mi se pomicao u skladu sa skakutanjem autobusa po lošem asfaltu. Kada mi je trebalo ubrzavanje ritma, taj prokleti autobus, kao za pakost, klizio bi bez najmanjeg potresa. Mislim da se i ona prokleto napalila, njeni vaginalni mišići pumpali su mi krv kao neka pumpica.
Bio sam zajapuren zbog nestrpljivosti, plašio sam se da neću uspeti da dokrajčim tucanje. Već je i ona utišala svoju priču, sat u meni je radio. Nisam smeo pomerati zadnjicom kako bi se dublje nabio u nju, plašeći se da će putnici oko nas primetiti naše bludničenje, pa će me to koštati najslađeg tucanja u životu. U slepoočnicama mi je pulsiralo. Njene usne su se spojile sa mojim. Sada ću svršiti, pomislih, kada me ona ohiadi.
- Ne ljubi me, sramota me je, šta će ljudi pomisliti šta ovako stara to radim. Budi dobar inače ću se odvojiti od tebe.
- Ne, samo to ne - preklinjao sam je u sebi i nastavljao ga gurati, polagano je pritežući uz sebe.
Ništa se ne bi dogodilo da nas na jednoj stanici grupa putnika nije pogurala uz viku.
- Daj pomerite se, sada silazimo. Ne može svet od vas izaći.
Ona se namršti i pomaknu se. U tom trenutku, sjurih se u nju do kraja, duboko, duboko, ma taman dovoljno da konačno počnem svršavati, puniti je svojom spermom. Pulsacije su mi kočile noge, žmarci su mi prolazili niz kičmu. Bio sam sretan što se to dobro završilo. Sačekao sam da mi splasne i spretno ga vratio u farmerke, niko ništa nije primetio.
Na kraju sam je samilosno poljubio u obraz. Pohotnim očima pogledala me je i rekla:
- Nisam ni znala kakvog sam učenika imala.