Sreća

  Autor: Nikola A.
  Language: Srpski

Sedi na mom krilu, u mom naručju. Njena glava je odmah pored moje, njene usne su na mom vratu. Osećam kako njen smireni dah prodire kroz moju naježenu kožu i govori mi kako je napokon sve u redu.
Moja glava je izgubljena u njenoj prelepoj kosi, a moje misli su usmerene samo ka jednoj tački. Moje misli su usmerene samo ka njoj.
U moru njene mirišljave, kovrdžave kose nazire se moj osmeh. Bio je to tih osmeh, gotovo neprimetan.
„Šta je?“ – upitala me je primetivši da sam se nasmejao
„Ništa“ – odgovorio sam, tačnije, slagao.
Bilo mi je previše teško da objasnim zašto sam se osmehnuo, u tom treutku mi je to izgledalo nemoguće.
Ni sada mi nije lakše da opišem taj nagon za osmehom. Jednostavno morao sam. Osetio sam sreću, osetio sam ono što sam želeo da osetim već dugo vremena, osetio sam žudnju, sreću, ljubav.
Razmišljao sam o nama, o tome šta će se desiti, a miris njene kose me je podsetio da je ona tu, podsetio me je da je tu posle svega i da konačno imam ono što sam želeo. Kada sam to shvatio, kako sam mogao da se ne nasmejem?
Čvrsto sam je zagrlio. Voleo bih da živim u tom zagrljaju zauvek, voleo bih da zauvek osetim golicanje njene kose na mom licu, voleo bih da zauvek osetim njen miris, voleo bih da je ona zauvek tu.