Kunjara – ženska ejakulacija

  Autor: Magnum
  Language: Srpski

Za mnoge muškarce i žene iz zapadnih civilizacija, ženska ejakulacija je jedna od misterija ženske seksualnosti. Poreklo i okidači ovog fenomena su i dalje tema rasprava među običnim ljudima i stručnjacima – seksolozima, pa nije iznenađujuće da Vam retko ko može išta reći na ovu temu. No, sve dok ne dođete u Ruandu, zemlju u kojoj je ženska ejakulacija ili kunjara, kako je poznata lokalno, stvar društvenog značaja.
Tradicija datira više od veka unazad, do treće dinastije Ruandanske monarhije.
Priča kaže da dok je kralj bio u osvajačkom pohodu, kraljica je zahtevala od stražara Kamagerea da ima seks sa njom. Kamagere se povinovao želji kraljice, ali je bio veoma nervozan bojavši se mogućih posledica do te mere da se njegovo telo nekontrolisano treslo. Njegov penis, umesto da penetrira u kraljicu, se tako trljao gore-dole o njene labie i klitoris – tehniku koja je poznata kao "kunjaza". Mlaz tečnosti ili „vode“ koji su ovi pokreti prouzrokovali kod kraljice je kasnije nazvan kunjara.
Sposobnost Ruanđanki da izbace zavidne količine tečnosti – više od tri litre prema nekim procenama – tokom kunjare, proizilazi iz druge veoma stare tradicije nazvane "gukuna". Ovaj običaj zahteva od devojčica starosti osam godina da izvuku i rastegnu svoje unutrašnje usmine.
Gukuna je prvobitno praktikovana kako bi ta izdužena koža pomogla u zaštiti vagine i kako bi ista ostala čista. Ali kada je bilo uočeno da ove žene iskušavaju i povišenu seksualnu senzitivnost i da u većem broju slučajeva doživljavaju žensku ejakulaciju, običaj je posta manje-više obavezan. „Do pre 30 godina ovo je bilo sprovođeno poput nekog naređenja i svaka žena koja se udala je morala da ima gukunu“, kaže lokalni seksolog Vestine Dusabe.
Danas, ova tradicija nije tako uobičajena. Stariji su previše zauzeti kako bi preneli tradiciju na mlađe, urbanije Ruanđane i gukune se odriču kao prakse rezervisane za ruralnu sredinu. Ruanđansko seksualno obrazovanje je veoma ograničeno. Kada Dusabe putuje i posećuje škole širom zemlje, ona upoznaje i dalje učenike koji veruju da se kondom može zaglaviti u vagini ili da je seks najbolji lek protiv bubuljica na licu.
Vestine pokazuje mladim, ženskim studentima kako da izvedu gukunu i ohrabruje ih da vežbaju same po 10 minuta svakog dana. „U stara vremena,“ kaže ona, „devojke su to radile jedna drugoj. Ali sada se brinemo da bi to moglo pobuditi u njima lezbejska osećanja, te ih učimo da to rade same.“
Iako su njeni napori naišli na dosta kriticizma iz redova vlade i crkve, tri godine vođenja radijskog šoua koji se bavio seksom i ljubavlju, su je naučili o važnosti gukune za vezu. Ona tvrdi da su muškarci koji su isfrustrirani sa izostankom gukune u njihovih žena među najčešćom pozivaocima radijske emisije.
Nekima, Dusabe preporučuje i Zuenu, stariju Ruanđanku koja pruža lične instrukcije u vezi gukune za novčanu nadoknadu – uglavnom udatim ženama koje nikada nisu imale priliku da to nauče. Uz pomoć lubrikanata kao što su tradicionalni lekovi i puter, „časovi“ traju i do nedelju dana ili sve dok klijentkinji nije potpuno jasno kako sama to da učini.
Ali izvesti gukunu ne znači da imate i automatski sve uslove za izvedete i kunjaru. Za to, muškarac mora da učini svoje. To znači da žena mora da se oseća sigurno, mora da bude dovoljno predigre, a muškarac mora da pokaže svoju najbolju kunjazu. Čak i tada, kunjara nije garantovana. Sve zavisi od vaše povezanosti.
Ruanđani uče o kunjazi od svojih prijatelja ili od porodice, a sposobnost izvođenja iste se smatra svojevrsnim testom muškosti. „To je nešto što čini muškarca muškarcem,“ objašnjava Simba Kakongi Ali, lokalni seks herbalista i kunjaza guru.
Ali, kao tradicionalista u svakom smislu tvrdi da ukoliko žene ne dosegnu kunjaru bivaju sklone prevari, jer ta „voda“ smeta njihovom telu. Te kako bi parove rešio takvih mogućih neprijatnosti parovima daje kunjaza-kunjara časove, koji počivaju i na nešto pornografije kao i na njegovoj ličnoj mudrosti. Ukoliko i to ne pomogne, on preporučuje i biljni pripravak kojim će se otvoriti ženski putevi za kunjaru.
Na zapadu, mnogi seksolozi bi bez sumnje preispitivali takve lekove. Zapravo, zapadna civilizacija smatra da je G tačka, koja se nalazi nekoliko centimetara u vagini na njenom prednjem zidu, najbolji način da dođe do ženske ejakulacije.
Prema Dr Hernandu Čavesu, seksologu i bračnom savetniku, moguće je da i genetski, rasni i kulturni faktori imaju ulogu u fenomenu ženskog orgazma. „Zanima me da li žene iz različitih kultura imaju i različitu snagu mišića poda karlice,“ kaže on.
U Ruandi i zapadnoj Ugandi, ženska ejakulacija se smatra redovnom pojavom tokom seksa i često se ističe kao prekretnica u odnosu nekog para. Neki Ruanđani ne žele da se zabavljaju sa devojkom koja ne može da doživi kunjaru, neki pak nisu ni čuli za nju, a neki ciljano traže one devojke koje mogu da izbace veoma veliku količinu tečnosti.