POP U POODMAKLOJ TRUDNOĆI NA PJEŠAČKOM PRELAZU

  Autor: jajenaoko
  Language: Srpski

Nervous chickens in the episode: Pregnant priest on the pedestrian crossing 2
Živčani pilići u epizodi: POP U POODMAKLOJ TRUDNOĆI NA PJEŠAČKOM PRELAZU
U jednom prigradskom pilićarniku pokrivenom teškom sudbinom kiselih krastavaca i ustajalim stajskim đubrivom, živčanih pilića je šizofrenično-stresni omaleni na sprat dom. Psihoanalitički pilići na posmatranju tu sprovode sahranu sveta i ostatak svog amaterskog slobodnog vremena kad nisu na prinudnom radu u kineskoj prodavnici kinnder jajja. Njihov posao je da tjeraju kokoške da nose psihotraumatska šarena jaja sa faličnim igrackama za djecu bogatih odbojkaša psiholopatara. Naša razdrmana priča počinje baš na jednom takvom mjestu i govori nam o nekoliko drugara, koji će kasnije kroz legendu biti poznati kao živčani pilići.
Nekada davno, još u plastično građevinsko doba sukoba psiholopataša i dobručudaka, u maloj okomitoj prodavnici vredno su radili živčani pilići. Bili su pokisli, okerbraonžuti i kiselo mali. Živčani na oca, pilići na majku. Svakog dana oni bi ustajali posle neprospavane noći, pili jutarnju kafu od juče, sa sve cigaretom u kljunovima. Pušili su kao pretis lonac dvije kutije na dan još dok je bio uzavrela mlada šerpa. EPP. JAJE. NAŠE JAJE, VAŠE JAJE. Pluća su im bila kao kod odrasle zelene kokoške pljugare što onomad ispuši dvije kutije noseći nojeva jaja na dnk analizu za utvrđivanje očinstva. Tu je bilo i razgovora o velikim slovima pravopisnih greŠki vanstranačke oplodnje kosilicom za uši, kokodakanja, piličarenja, šta je ko sanjao nespavajući snove, te ovaj se upiškio u kokošinjcu, te onaj se pokakio onom prvom u krevetac, te onaj treći drugom ošišao brkove, te ovaj prvi onom trećem ofarbao kljun u plavo, te ovako te onako... kad ce ti sat zvrrr zvrrr... vreme da se krene na posao. Spreme ti oni sebi užinu za doručak, ručak i večeru i krenu na posao. Omalena fabrika kinnder jajja je bila nadomak njihovog stana, nekih stotinjak metara. Svaki narandžasti dan su morali da prelaze pokondirenu ulicu, a to je bilo ponekad veoma teško zato što je stalno brujalo od šizofreničnih komaraca u poodmakloj trudnoći i posnih automobila. Čak je jednom dva puta prešlo tri auta preko sve četiri noge noge auto je bilo žuto kad je odjednom sluđen mozak čitaocima novina i kada je ugasio daljinski umesto televizora kroz uši se mogla čuti tužna pjesma i nesiguran korak koji je zakoračio na crveno u mjesecu da predje iz pms u sms. EPP. MJENJAM SOBNU LAMPU ZA DVOSOBNU! Kljukao je čitavu noć i previjao se od bolova dok su mu se ostali živčani pilići previjali od smjeha i pominjali mu popa. Ćiju, ćiju tup. Čak su i pisali crvene peticije u opštinu da im obezbedi siguran prelaz preko ulice. Opštinari su im dali nekog pjevca saobraćajca da ih sprovodi na pješačkom da sigurno predju do vječnih lovišta. Ponekad neko i zaluta u obližnju kafanu pa tu i ostane sa drugim zimzelenim metalnim srnama da pije duboko u noc. Radili su vredno i marljivo živčani pilići čitav svoj život. Šta li ja sad ovo čitam, možda da popijem času vode? Nema veze, da nastavimo. Da njih nije bilo neka djeca nikada ne bi ni vidjela kinnder jajja. Gazda im je bio ljuti Rajko Paun, kinez sa bosanskim naglaskom iz juznoameričke provincije apcihaalladan kao špricer. Stalno je kukurikao, derao se kao mlad karirani konj kad vidi rosnu djetelinu u petnaest do podne. Uvek je tražio više i više i više i više i ... umorio sam se.. i više od njih. Živčani pilići su morali da ga trpe jer im je to bio jedini izvor zarade na crno beli svet su gledali sa obadva oka bez dioptrije je čitao plave novine moj deda iz drugog kartonskog kokošinjca su se čuli jezivi zvuci sa radija je spala prašina i otišla u Livno. Da rade na belo nisu jos bili navikli, mada su im starije kokoške pričale da je belo ipak bjelo i da fakat miriše bijelo te je belo bjelo bijelo jedini izlaz iz novonastale situacije u kojoj su se našli svi stanovnici saksije kokošinjac živinarsko-peradaraskog univerzuma svesmosa u jajetu na oko. E, ovde naša ljubičsta priča počinje... jednog dana... EPP... e, šteta, nema više reklama... oko nekoliko sati blizu sedam, krenu ti živčani pilići na posao. Popiju pre toga kafu, zapale cigaru, isprave gramatičke greške ovog što piše ovu razdrmanu priču, spreme jestivu užinu, obuku kisele kombinezone i pravac na posao. Dođu ti oni na pješački prelaz kad tamo imaju šta i da vide. Pop u poodmakloj trudnoći stoji sa druge strane ulice. Počnu da reže na njega i onako bjesni, živčani pilići, pređu ulicu i izujedaju popa. The kraj.