PRVO ili DALJINA

  Autor: Verter
  Language: Srpski

1.
08.10. Probudio se, bez sata, zvonjave...
Da li je sanjao, da nije nocas putovao! Gde je to leteo?
Prilazi prozoru. Kazu da ljudi svake noci sanjaju, samo da pri budjenju san bezi u maglu. Nestane u skrivenom kutku naseg uma, gde svi snovi zive. Ako pogledas u prozor, setices se sna.
Zagledao se u daljinu. Ne vredi, ne uspeva ga prizvati... Mozda zbog toga sto nije ni sanjao...
Smrknut posmatra planinske vrhove obavijene zimskom izmaglicom. Ili se to nebo spustilo, dodiruju se oblaci sa zemljom. Iskonska borba za prevlast. Promicu paperjaste pahulje, malo je padalo nocas.Po uvalama i vrhovima netaknuta belina. Retki su ljudi koji umeju da vole zimu, usnulu sumu, padine pokrivene travom koju su zimski mrazevi isusili. Uspavana priroda ceka da je izljubi prolecno sunce, da se vrati u zivot.
Ne cekaju svi, postoje i oni kojima treba tako malo. Samo da ih sunce ovlas dodirne vrelim usnama, usred zime. Na padini, pod prozorom procvetala crnjusa, dva bokora jagorcevine, kukurek. Prvi nagovestaji budjenja zivota...
Samo, nikako mu nije jasno sta se nocas dogodilo! Ko je bio ovde? Zbog cega mu je u nozdrvama miris mora, ukus soli? Zasto usne gore od poljubaca, ko mu je ljubio obraze, ramena, grudi? Ko mu je nocas poljupcima sklapao oci, pripijao se, svojom vrelinom palio...
I setio se SNA!
Sna koji nije sanjao u samoci svoje duse, sna koji je juce ZIVEO i koji ce ZIVETI.
...U pravu su za prozor!