ŽELJA O SREĆI...

  Autor: icecold82
  Language: Srpski

Završivši srednju školu, hteo je da upiše fax, jer je celog života sanjao da bude neko i nešto... Ali,kako nije bio primljen na fax te godine, odlučio je da, čekajući na sledeći rok malo radi, da ne bi bio na teret roditeljima. I tu je počela njegova životna priča...
Prvi posao, iako malo plaćen, bio je posao konobara u jednom manjem kafiću u kojem su se skupljale srednjoškolke. To je izabrao jer je, kako kažu,bio omiljen ženskom oku, a čega je on bio itekako svjestan. Ali, lovac često postane i lovina... Nakon nekoliko dana na poslu, upoznaje Sandru, vragolastu klinku od 17 godina, svijetlo-plavih očiju i vitke linije. Po njegovom kriterijumu, to je bilo sasvim dovoljno da se on zaljubi, što se i desilo... Činilo mu se da nikad nije bio sretniji. Čak i kada bi ona u njihov razgovor sasvim slučajno ubacila temu o njenom bivšem dečku, on se na to nije puno obazirao, misleći da se ona njemu nikad više neće vratiti... Jedne večeri, prateći je do njenog stana, zazvoni mu telefon i vidi da ga otac zove. Bilo je skoro ponoć i slutio je da se nešto desilo. I slutnje su se obistinile, otac mu javlja da mu je umrla baka, koju je volio više i od roditelja... Prije nego je prekinuo vezu, sa suzama očima, samo je rekao: "Dolazim rano ujutro." Od silne tuge, koju je tada osjećao, samo je poljubio Sandru i rekao da će se vratiti za 3 dana. Udaljavajući se od nje, kroz glavu mu je na tren prošlo, kako ipak ne treba biti tužan, jer će kad se vrati, uz svoju Sandru to brzo preboleti...
Dva dana kod kuće su mu bila kao večnost... I ne mogavši čekati da se sve završi, zamolio je oca da ga odveze do grada, pod izgovorom da mora na posao, iako je dobio slobodnih tri dana. Došavši u grad, odmah je odskakutao do Sandrine škole. I gle čuda! Sav zabezeknut,gledao je na klupu u parku pored škole, gde se Sandra ljubi sa svojim bivšim. Iako je bio poznavalac borilačkih veština i redovno išao u teretanu, neko bi očekivao da će nasrnuti na jadnika. Ali nije... Samo je prišao i pitao je da li je sad sretna,nakon čega se udaljio...
Poraz koji mu je Sandra priredila, nikako sebi nije mogao da oprosti i bilo ga je sram zbog toga. Onda je odlučio da se odseli iz grada, daleko od nje i od svega. Ne mareći više za ženske poglede, težio je samo ka tomu da zaradi neke pare da bi bio slobodan da kasnije uživa u svemu tome. I sreća ga je donekle u tome i poslužila, bar u početku. Radeći kao konobar u najelitnijim klubovima i lokalima, kao izuzetno sposoban i uslužan radnik, dobijao je ogromne napojnice, ali i jake plate, jer je u svakom objektu bio miljenik poslodavca. I posle tri godine napornog rada, kad je pogledao u svoju "kasu", kako bi on nazvao svoju ušteđevinu, bio je zadovoljan postignutim rezultatom. Imao je dovoljno da otvori sebi pristojan lokal i da od toga živi. Ali, to mladom čoveku nije smelo da se desi. Neiskusan, a samim tim i željan da udahne život punim plućima, otvorio je kafić.I tada je krenuo sunovrat... Od finog i čestitog momka, najednom je to postao raskalašni klipan sklon pijanstvu i tučnjavama. I baš to ga je i dovelo do bankrota. Slomljen od života, bez para i drugova koji su išli uz te pare, postao je psihički labilan. Mesecima nije izlazio iz kuće, ne mogavši sebi oprostiti takvu glupost. Nakon što se malo oporavio, posle 7 meseci, izašao je da popije kafu u jednom obližnjem kafiću. Ali ljudi, misleći da je on još uvek onaj mirni momak koji nikad nikog nije udario, i ne sluteći u šta se on pretvorio, počeli su da se zezaju s njim na račun njegove propasti. Njemu nije trebalo puno da mu padne mrak na oči... Mirno je izašao iz kafića, a ostali, misleći da beži, još više dobacuju za njim. I dobacivali su za njim sve dok nije zamaknuo iza ugla. Posle deset minuta, on se vraća sa pištoljem u ruci i ulazi u kafanu pucajući na koga je pre stigao. Srećom nikog nije ubio, ali je bilo ranjenih... I to je bilo dovoljno da dobije kaznu zatvora od 1,5 god.
Nakon izlaska iz zatvora, postao je još gori prema ljudima. Iako je znao da mu to neće puno pomoći u sledećim koracima ka uspehu, i dalje je ostao pri tome. Ali, još uvek je znao biti dobar radnik. Samo što sad više nije hteo da se bavi ugostiteljstvom, već svim i svačim, samo da bi došao do love. I bilo je tu svega..., od sitnog kriminala, do sumnjivih direktorskih pozicija, marketing managera i slično. I uspeo je... Opet se domogao para i verovatno, kako to ide sa godinama, čvrsto je odlučio da nema više bahatosti, ako krene u privatni biznis. Ali,u celoj toj njegovoj trci za parama, izgubio je pojam kao to sad sve i funkcioniše. Kako više nije hteo da ulaže u ugostiteljstvo, okrenuo se nečem sasvim drugom. Zajedno sa ortakom, otvara firmu za web dizajn i hosting, hot line centralu i internet kupovinu. Kao dopunu firme, vršio je uvoz espresso kafe. I dobro je išlo dok nije zbog svoje drske naravi stao na žulj poreskim inspektorima, koji su mu iz dana u dan počeli priređivati takva iznenađenja, da je on počeo dobijati nervni slom od svega. Posao je počeo da opada i kad kola krenu nizbrdo onda ih je teško zaustaviti. Klijenti su počeli da izbegavaju plaćanje, ortaku se više nije radilo, i to je sve opet dovelo do bankrota, ali ne njegovom krivicom. Jednostavno,moralo je da bude tako.
Sit od svega, od propale firme i dugova za vratom, odlučuje se na još jedan potez misleći da će to biti kraj njegovim mukama doživotno. U saradnji sa inostranim kolegama,dobija informacije o jednoj zlatari u Nemačkoj i nakon što je sve prikupio, lokaciju, količine zlata i vrednosti koje će da pokupi, seda u prvi autobus i odlazi tamo ne razmišljajući ni o čemu. Još iste večeri je opljačkao zlataru i umesto da beži kući, on odlazi u hotel i unajmljuje sobu za sedam dana unapred. Ne čekajući da svane, sabrao je sve što je pokupio, da vidi koliki mu je plen. Sa novcem i zlatom u protivvrednosti, imao je oko 300 000 evra,i to je bio jackpot njegovog života. Ali, ne razmišljajući o tome šta bi bilo da ga uhvate, on odlazi do najbližeg salona BMW automobila i kupuje sebi terenca od 80 000 evra, i opet počinje njegovo glupiranje i osionost. Ali u pogrešnoj državi... Nije dugo trebalo da ga rutinski zaustave i provere podatke, koji iako nisu bili toliko loši, morao je da ide u stanicu MUP-a. da se sve to reši i kako su švabe toliko mudre, na foru mu uzmu DNK, i nakon samo pola sata, povezali su ga sa opljačkanom zlatarom. Odmah su ga prebacili u sud i kako nije moglo biti održano suđenje na brzinu, prebacuju ga u centralni zatvor pod istragu od 6 meseci. E tada je već počeo da razmišlja o svemu... Soba je bila veličine osam kvadrata i bila je sasvim dovoljna za njegove misli i njega. Glavne misli su mu bile, u šta su ga godine prošle. Nikoga nije imao... Sa roditeljima je imao loš kontakt, nije imao ni žene ni dece, samo povremeno neku devojku za jednu noć, tek toliko da se oseti da je muško, i to je bilo sve. I onda je počeo da oprašta, svima redom. Kad se setio Sandre, duboko je uzdahnuo, jer je još uvek osećao gorak ukus u ustima zbog nje. Ali,ipak joj je oprostio.
Nakon povratka iz nemačkog zatvora, opet je bio bez ičega i u još većim dugovima. Samo sad više nije bilo posla za njega. Počinje da radi u jednom noćnom klubu kao obezbeđenje i već prvo radno veče, na vratima se pojavljuje neko ko ga je već ostavljao bez daha u svakom smislu. To je bila Sandra. Stojeći kao i svaki nabrijani izbacivač,debelog vrata, samo ne ćelav, već kose svezana u rep, sa vidljivim tragovima teškog života na licu, pravio se da je ne poznaje... A ona kao i pre 11 godina, isto lepa i vrckasta, i to ga je nateralo da se malo osmehne. Bilo mu je drago što ju je vidio. Narednog jutra, nakon što je skuvao kafu, zazvonio mu je telefon. Ne znajući ko je, javlja se na telefon i nakon što je čuo glas upitao je: "Otkud mene da se setiš?", nakon čega mu je ona rekla da bi volela da se vide, na šta je on vrlo rado pristao, jer je mislio da ništa ne može ni da se desi, jer ju je davno preboleo. Ali,tu se prevario... Čim ju je ugledao, vratila su se stara osećanja. I opet su počeli vezu, samo sad su bila drugačija pravila. Ona je bila u braku već 11 godina, sa istim čovekom sa kojim ga je prevarila. Njemu nije bilo svejedno, jer nije želeo to da uradi, da nekome razvali vezu ili brak, ali ona je forsirala da se to nastavi, jer, rekla je da je taj brak ionako dotrajao i da je pitanje dana kad će se sve to raspasti. I opet je njemu govorila kako bi sa njim volela da ima decu, da je u stvari jedini čovek za nju, samo da je ona ta koja je pogrešila, i tako dalje.
Nije puno prošlo i njen muž je saznao za prevaru, i kako je znao o kome se radi, ćutke joj je potpisao papire za razvod i udaljio se. Dao joj je radnju i isplatio sve kredite. Kratko rečeno, ispunio joj je sve uslove, jer bi u suprotnom bilo problema od zna se već koga. Ali vuk dlaku menja, ali ćud nikada. To je bio njezin plan i znala je da samo uz pomoć njega,može da ga i ostvari. Nakon što je sve to odradila, pobegla je sa trećim, a glavnom akteru ove priče ne ostaje ništa drugo, već da opet i iznova sanja o nekoj svojoj sreći i čeka svoju priliku. Jer imao je prilike, i imaće ih još...